Dragi autore!

Svugde u svetu a narocito u Evropi,da biste u prirodi nasli miran kutak, morate malo da pesacite...
Sto se tice smeca posle izletnika i sl. i ovde u EU je isto. Samo sto drzava,tj. opstina plati extra svoje komunalne radnike da ociste u vreme vikenda ili smece stoji do prvog radnog dana.
Nemojte da nemar i povrsnost drzavnih institucija tumacite kao odliku svog naroda...

Sve plići i bleđi tekstovi jednog od vodećih srpskih kolumnista govore sami za sebe o stanju srpskih medija. Strah od vlasti svakim danom sve više i više raste...

Već sam ranije objasnio kako taj "sistem" funkcioniše, mada ne verujem da čak i autor ovog teksta verovatno zna za pravu ulogu istog, kad se taj isti tekst posmatra iz vizure šireg konteksta.
Naime, pre neki dan sam objasnio kako se na TV sistematski emituju dnevno političke emisije na uštrb kulture. Konkretno, na dam kada je Dj.B. gostovao u emisiji "Upitnik" išla je kulturna emisija tek posle trećeg dnevnika, tj. u pola jedan posle ponoći kad su već ionako skoro svi u "carstu snova".
S druge strane imamo onda bezbroj primera kao npr. ovaj tekst, gde de narod optužuje kao za npr. stavke iz samo ovog teksta.

Već sam tada jasno naglasio da se radi o vešto smišljenom planu jer se zapravo radi o zameni teza, sa kojom ubijaju dve muve i to jednim udarcem. Prvo, preko TV puštaju neverovatno mnogo emisija tipa Bingo, razni kvizevi, a onda idu pol. emisije poput pomenute "Upitnik", Dnevnik traje neverovatno dugo, sve u svemu emisije se svode na zabavno-politički karakter a za sve ostalo izgleda ponestalo mesta odn. raspoloživog vremena. I u tom grmu leži zec, jer dok možemo istovremeno slušati priče poput narod ovakav-narod onakav, samo se nastoji skrenuti pažnja sa suštine i pravog uzročnika, a to su mediji koji i proizvode takvo stanje a onda smo svedoci apsurdne situacije ( ja bih to pre nazvao prikrivenim rasizmom) da se narod optužuje za ovo i ono.
Ne verujem da će se autor pozabaviti omiljenoj floskuli itd. "povratka u 90-te" pošto je špica Dnevnika baš ista ona iz tog doba, mada nešto malo modifikovana.

Pretvorio sam se u nepopravljivog lažova. Minhauzen je pri meni bio malo dijete. Najmanje tri puta, raznim povodima, obećao sam da neću čitati tekstove i slušati na TV kanalima ovoga autora, iako ga je, u neku ruku, preporučio gospodin Vukadinović u nedavnom intrvjuu, svrstavši ga u poznate kolumniste i analitičare. S obzirom na to da mi je gospodin Vukadinović u nekim (mnogim) stavovima uzor, tada sam se osvrnuo kritički u smislu da ovog autor ne bi trebalo protežirati (objavljivati), odnosno da mi je otkrivena tajna zašto dobija mjesto u NSPM. Nevidljivi urednik svih osvrta taj dio nije pustio. Ovaj tekst, koji sigurno ne bi dobio prelaznu ocjenu u srednjoškolskim pismenim zadacima, pokazao je da sam bio u pravu. Neosporno, autor je načeo temu koju smatram važnom, čak izuzetno važnom. Neko se osvrnu i upita, da li dobija za ovo honorar.Ako dobija, onda radnička klasa ne mora da štrajkuje, da se buni, da ruši, nedaj Bog, uzornu Vladu i političare, pogotovo na praznik rada. Znači radnička klasa ima sve, tako da od viška može da plaća i ovakve „brilijantne“ analize. No, šala na stranu, u Srbiji ne postoji radnička klasa, ko zna šta je prava radnička klasa. Da postoji, ova bi zemlja imala državu,ne bi bila ovako nakaradna, unesrećena, zagađena, neobrađena, neočišćena, gladna, podijeljena, korumpirana, i da ne nabrajam. Da,„šetaće u prvomajskoj povorci poslodavci...“, kaže autor. Kakvi poslodavci: To su goli trgovci u sivoj ekonomiji. Cijela zemlja se pretvorila u trange-frange, ko će koga da prevari. Ne živi zemlja od trgovine, pogotovo sive, kredita.Zemlja živi od proizvodnje,odnosno fabrika,velikih kombinata, poljoprivrednih i industrijskih... Autora žulja država ("oličena u državnoj moći"). Kami divne sreće da postoji jaka država i da sa moralnom Vladom, odnosno ministrima - slugama i političkom elitom, drži u svojim rikama glavne strateške proizvode,robe, velike fabrike,kombinate, zdravstvo, školstvo. Prevaranti svih boja, upravo se boje snažne države i prave radničke klase.

Cijenjeni Sizif, ako niste znali, poslednjih godina na tom Zapadu u najelitnijim školama i fakultetima proučavaju Marksa i Engelsa i dr., posebno Marksov Kapital i Rane Radove. Iz njihovih djela se itekako mogu izvući mnoge pouke o neoliberalizmu i prvobitnoj akumulacji kapitala ("ovce su pojele ljude". Da li mislite da bi uzor trebalo da nam budu neoliberali Miltona fridmana, koji već godinama uništavaju zemlje u razvoju i sa multinaciponalnim kompanijama pljačkaju sve nas i naše duše.Naši neoliberali uništili su sve što se moglo uništiti, spoljnopolitičkom liberalizacijom, lopovskom privatizacijom, kreditima, odnosno zaduživanjem, lažnim paritetom dinara i dr.Po instrukcijama iz inostranstva, uništena je domaća privreda, a to je EU uradila u svim zemljama koje je zatim primala pod svoju komandu.Obećane kredite iz fondova (o kojima sanja Đelić) CARDS i FAR nisu dobile (primjera radi Bugarska, Rumunuja) zbog velike krize, Grčka gori, uskoro će Španija (1200 milijardi duga), Francuska i dr. zemlje bankrotirati. Evro mora biti ukinut, inače će zbog njega ratovati članice EU.Dići će se kuka i motika od gladi i u ovoj Srbiji. Iako je kasno, trebalo bi, gospodo, svi da se uozbiljimo.

Sizif navede zanimljiv primer ja bih kao još zanimljivi primer istakao činjenicu da nas sličnom odn. istom logikom uveravaju i ubeđuju kako je izlazak iz krize moguć uzimanjem kredita odn. zaduživanjem, što je analagono iznetoj misli Sizifa upravo i proizvelo krizu. Dakle oni nas izgleda ubeđuju kako se vatra gasi uljem ili sl.

Marks koga pomene Božo Bjelak je svakako interesantan ali nije rešenje jer on zapravo predstavlja drugu stranu iste priče, nešto kao FK Crvena Zvezda i Partizan gde imamo iluziju kako se radi o dve čiste suprotnosti a zapravo oni nose simbole iste ideologije. Zato probajte da vidite šta to piše Silvio Gesel. Imate njegovu knjigu napisano pre nekih sto godina (a još uvek itekako aktuelnu) besplatno na internetu kao i mnoge tekstove vezane na tu temu.

Zadivljen sam oštrim zapažanjem i britkom reči autora osnovnog teksta, ali me buni kako nije na istim mestima primetio grupe radnih građana koji su zaboravili na prase koje je izgorelo na ražnju, a to samo zbog toga, što su komletne navedene grupe bile opsednute gledanjem starih epizoda farme, i aktuelnih dnevnih emisije " naše " eminentne 92 televizije, pa su šokirani i oduševljeni, najnovijim dešavanjima zaboravili spakovati svoje građansko - radničko đubre, jer su hitno otišli da pesmom i vikom proslave novo kupljeni blindirani auto za g. Predsednika.

Nije mi teško palo što je g. Vukadinović hvalio jednog od stotine kolonista "Blitza" (kolumna ili kolona znače isto), jer mi koji taj tabloid ne čitamo ne bismo ni znali kako pišu neki "vodeći" kolonisti sprskog novinarstva. U Ninu smo dobili bivšu televizijsku arlekinku, čija se kolona zove "Ninovanje". Kič se meri stepenom banalnosti asocijacija. I kad pročitate njeno prvo "Ninovanje", vi se osetite iznenađani i uvređeni. Pa ona je bila pre nekoliko godina, prema mišljenju građana Srbije, naša najbolja novinarka. Posle šoka, sledi mirna odluka - "Ninovanje" nije za čitanje, a ni list koji početkom letnjih odmora piše o zimskoj turističkoj sezoni na Kopaoniku. U vreme diktature čoveka koji više nije živ, mi smo u novinarstvu imali agresivne stilske i političke neznalice iz dinarske škole razmišljanja, ali bilo je i tekstova za pamćenje, a onda su posle njih došli, umotani u staniol, da mrmot ne bi pojeo čokoladu, neki drugi novinarski kolonisti, koji još nisu ni slova napisali o novoj vlasti i njenom najvećem zločinu - pljački društvene imovine. Nije to bila privatizacija, nego konfiskacija tuđeg znoja. Mislim da bi na ovim stranicama trebalo prenositi i druge "čuvene" koloniste, kako bismo znali ko je ko u srpskom novinarstvu. Pored poltronstva, još je gori njihov novinarski stil, u kome se oni udaljavaju od osnovnih književnih kategorija bez kojih, prema Sartru, nema dobrog novinarstva i uspešne borbe s televizijom (Žan-Pol je, doduše, ovo izrekao u zemlji u kojoj nema više od polovine nepismenih). Knnjiževnost i dobro novinarstvo barataju slikanjem i fluidnim nijansiranim opisivanjem događaja, kao što je to Servantes umeom da radi, a u našen novinatstvu Vasa Popović, Tihomir Lešić, Dragan Marković, Stevan Stanić, Đorđe Radenković i mnogi drugi, a ne da liči na suvu drenovinu. Šta znači gola informacija? O apologetima ovog režima neću danas. Naše novinarske perjanice pišu kao što je Broz govorio - da ih svaki čovek razume. Od akademika do čobanina.